Тајна Сарајевског атентата – руски документарни филм

Документарац направљен поводом 100 година од почетка Првог светског рата. Говори о улози и жртвама Србије праведно и објективно и о помоћи коју је Русија несебично пружала у тим данима.
Документарац направљен поводом 100 година од почетка Првог светског рата. Говори о улози и жртвама Србије праведно и објективно и о помоћи коју је Русија несебично пружала у тим данима.
Злочин над Србима из села Ледићи, који се десио почетком јуна 1992. године до данас није судски процесуиран. Најмлађа жртва био је 18-мјесечни Милун Тешановић, најстарија 92-годишња Иконија Васић.
На Илиџу стиг’о из града са Нишаве, Блиставога знања, каријере блиставе, Под Игман са Пала јер је било ближе, Да рањени Србин теби дође брже.
Ђе год војска стизала је уз раме је је стао с њима. Од Господа Бога послат – у борби, у рововима! Упита га један војник: док не стаде срце тући. „Покажи ми ђе Београд да га гледам умирући!”
Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик али част и понос ми није дозвољавао да се склоним.
Негде у свитање док преко скоћала причам са пријатељима, расутим по целом свету које мучи несаница. Неко куца поруку „Сећаш ли се вучице са Влакова”. И однекуд са неке давно потиснуте меморијске куке, у моју собу улази прича које се много година нисам сетио.
Командант ЈСО Милорад Улемек одговорио је бившем начелнику Генералштаба Момчилу Перишићу, који је Легију и Црвене беретке оптужио да су елиминисали Слободана Милошевића, Зорана Ђинђића и њега.
Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић Звеки, осуђени за убиство српског премијера Зорана Ђинђића, тражиће ново суђење јер су, како тврде, прикупили нове доказе којим ће показати да немају никакве везе са атентатом.
На дан погибије, играли смо се и били весели, кренули смо мојој кући, али судбина је хтјела, да му родица каже, како га тражи мајка и да ће га пребити, ако не оде кући. Био је син јединац, зато се и бринула за њега.
Дан пред убиство премијера Зорана Ђинђића, 11. марта 2003, на београдски аеродром слетео је приватни авион са 19 мистериозних путника. Наредба је гласила: Нико од њих не сме бити легитимисан. Изашли су из летелице и право с писте, џиповима са дипломатским таблицама, превезени су на непознату локацију.
Војвода Василије Васке Видовић, мој војник и саборац, мој пријатељ и мој брат. Човек са срцем великим као кућа, борац, херој, легенда, једном речју Јаро.
Ноге су ми се јуче одсекле на гробљу Семизовац близу Вогошће. Исти бол, исти страх, иста мука коју сам осетио и прошле и претпрошле године на разрушеном српском гробљу у јужном, албанском делу Косовске Митровице.