Седам дана маја

Строј је био необично тих. Нас двадесет, постројени и озбиљни како само требамо да будемо. Чекамо да нам се обрати командант наше зоне. И фронт је необично миран, као да сви знају да смо ми „изабрани”. Добро, сви ми који смо у строју добровољци смо који су се јавили за овај задатак, али смо ипак изабрани, можда судбински. Већ сам се питао шта се више и чека да се уради оно што је одавно требало да се уради. Туку нас већ два месеца и то онако за све паре, а ми само седимо и одбијамо њихове нападе, више се кријући него нешто конкретно радећи, ако изузмемо понеког преосталог Шиптара који је остао на Метохији да прави и поставља заседе по путу. Нисам био више сигуран да ли има некога тамо горе, ко размишља о стварима о којима би требало да се размишља. Узвратити ударац, то је била читава поента овог рата који је започео не нашом кривицом нити намером.

Милорад Улемек Легија